Bacanje hrane

Bacanje hrane

Bacanje hrane je globalna pojava, a može se kategorisati prema načinu nastanka, na one koje nastaju u početnim fazama proizvodnje, skladištenja, prerade i distribucije, kao i na one koje su odbačene u maloprodajnoj fazi potrošnje. Food and Agriculture Organization izveštava da trećina proizvedene hrane u svetu na godišnjem nivou se baci, preciznije 1.3 milijardi tona. Poražavajuća je činjenica da od 2014. godine broj gladnih raste, trenutno ima 850 miliona gojaznih ljudi, 795 miliona gladnih ljudi koji nemaju dovoljno hrane za zdrav život. Čak devet miliona ljudi umire od gladi, dok prema izveštaju Ujedinjenih nacija, u proseku jedna osoba godišnje baci oko 83 kilograma hrane.

Iz prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima Srbije iz 2019. godine, sprovedenog od strane Centra za unapređenje životne sredine, vidi se da je godišnji udeo Srbije u bacanju hrane oko 247.000 tona, što na dnevnom nivou iznosi i do 676 tona. Ukoliko posmatramo celokupno stanovništvo, bez starosnih granica, godišnje svako od nas baci 35 kilograma hrane. Saznajemo da se najviše bacaju hleb, zatim meso i mleko, a najmanje voće i povrće, a tim redosledom zavređuju oko 10.18, 7.18, 6.74, 5.7 i 5.33 kilograma. Razlozi procentualno variraju – 67% jer je hrana pokvarena, 17% bude bačeno jer članovi domaćinstva ne žele da jedu stariju hranu, dok 11% bude bačeno iz sumnje da je hrana pokvarena. Slikovito, bačena hrana spakovana u dostavne kamione činila bi kolonu od Subotice do Kragujevca. Rezultati ovakvog načina istraživanja ne daju konačne rezultate o bacanju hrane, obzirom da uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima. Najnoviji izveštaj iz marta 2021. godine United Nations Enviroment Programme pak navodi da se u Srbiji godišnje baci više od 720.000 tona hrane, što okvirno iznosi oko 80 kilograma bačene hrane po stanovniku.

 

Većina ljudi ovaj otpad tretira kao komunalni otpad, te tako završi na deponijama, truli i raspada se ispuštajući metan – veoma opasan gas sa efektom staklene bašte, čineći oko 8% od ukupne emisije pomenutih gasova. Ovakvim ponašanjem troše se prirodni resursi – zemljište, voda, seme, ali i energija u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta. Pored novčanog gubitka, uprkos stopi siromaštva u svetu, posledice su osetne i na polju klimatskih promena. Zagađenjem vazduha, izazivanjem suša i poplava direktno utičemo i na same uslove potrebne za zdrav uzgoj voća i povrća. Na širinu problema ukazuju i procenti da se oko 50% hrane baca pre svega u domaćinstvima, slede prerađivači hrane sa 19%, a zatim i restorani sa 12%. Rezultat istraživanja Akcionog programa za otpad i resurse kaže da se svakodnevnim bacanjem 20 miliona kriški hleba stvara emisija gasova staklene bašte jednaka onoj koju proizvede više od 140.000 automobila godišnje.

 

U cilju ličnog doprinosa u sferi rešenja ovog problema, izdvajaju se neki od načina kako sprečiti bacanje hrane:

- planski pristupiti kupovini - pre samog odlaska u nabavku proveriti šta je u frižideru i ostavi

- biti kreativan, odnosno prilagoditi recepte, te pre svega iskoristiti postojeće namirnice u danima koji dolaze

- držati se spiska i ne ići gladan u kupovinu

- zasaditi začinsko bilje, time smanjujemo ambalažni otpad i sam trošak transporta i uvek imamo izvor svežeg aromatičnog bilja

- birati ,,ružno” voće i povrće – manjak estetske vrednosti, ne utiče na nutritivnu

- kupovati lokalno sezonsko voće i povrće, ne zahteva ranije ubiranje, te je svežina zagarantovana, a kako nema potrebe za dugim transportom robe, smanjuje se i sama količina otpada potrebna za pakovanje dobara

- vredi razlikovati oznake ,,upotrebljivo do” i ,,najbolje upotrebiti do”, dok jedna ističe bezbednost i ne preporučuje konzumaciju nakon navedenog roka, druga je i nakon preporučenog roka ispravna za upotrebu

- prepoznati višak ispravnih i upotrebljivih namernica, ponuditi ih komšijama ili odneti ih na donaciju poput akcije ,,Zajednički frižider”

- iskoristiti potencijal frižidera – namernice koje zahtevaju manju temperaturu trebalo bi odložiti u vratima frižidera, a sveže voće i povrće odložiti u fioku, u poslednje vreme one često imaju podesivu opciju vlažnosti vazduha, lisnato povrće zahteva veću količinu vlaznosti, dok se u fiokama punim voća i povrća savetuje manji stepen vlažnosti vazduha

- poveriti zamrzivaču na čuvanje hranu koju sigurno ne želimo konzumirati naredih dana

- korektno odlaganje namerica dozvoljava prirodan proces sazrevanja - tropsko voće ne voli niske temperature te nije preporučljivo stavljati banane u frizider, kao ni mango, niti citrusno voće

- kompostiranje, pre svega ostataka hrane i otpadaka u procesu kuvanja, ukoliko ovaj proces deluje složeno, uvek se može početi sitnim koracima, mrvljenjem organske ljuske jajeta i posipanjem u saksije ili pak usitnjavanjem organske kore banane i dodavanjem u humus saksija.

 

Autorka: Milica Ristić

 

Izvori

Međunarodni dan svesnosti o bacanju hrane

https://energetskiportal.rs/dogadjaji/medjunarodni-dan-svesnosti-o-bacanju-hrane/

Food Waste

https://www.hsph.harvard.edu/nutritionsource/sustainability/food-waste/

 

KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? ANALIZA ISTRAŽIVANJA O BACANJU HRANE U DOMAĆINSTVIMA U REPUBLICI SRBIJI

https://greenfest.rs/publikacije/Koliko-(zaista)-bacamo-hranu-Analiza-istrazivanja-o-bacanju-hrane-u-domacinstvima-u-Srbiji.pdf

Hrana: Zašto se na Balkanu baca toliko hrane i kako se to možerešiti - Crna Gora neslavnirekorder

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-58712649

Koliko (zaista) bacamo hranu?

https://greenfest.rs/vesti/koliko-zaista-bacamo-hranu/

https://srpskaekonomija.rs/vesti/10/1058//13347/naslovna

https://www.ecofeminizam.com/2019/08/28/koliko-zaista-bacamo-hranu/

https://www.381vesti.com/domacinstva-najvise-bacaju-hleb/

WWF – reci ne bacanju hrane

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/ne_bacanju_hrane/

29. септембар – Међународни дан подизања свести о бацању хране

http://ekoblog.info/dan-podizanja-svesti-o-bacanju-hrane/

Куда иде сва та храна? Не тамо где треба!

http://ekoblog.info/kuda-ide-hrana/?sfw=pass1668297449

Meso ili povrće? Otkrijte kako vaš izbor hrane utiče na klimu

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-46569514

Sveobuhvatni vodić za fioke sa kontrolom vlažnosti vazduha u vašem frizideru

https://www.bosch-home.rs/iskusite-bosch/saveti-i-recepti/savjeti/hladzenje-i-zamrzavanje/vodic-za-fioke-sa-kontrolom-vlaznosti

Kako da ne bacimo 2 miliona kg hrane dnevno i pomognemo ugroženima?

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/kako-da-ne-bacimo-2-miliona-kg-hrane-dnevno-i-pomognemo-ugrozenima

Spasimo hranu https://spasimohranu.rs/