Eko-anksioznost
Šta je eko-anksioznost?
Eko-anksioznost je termin koji se koristi
za mentalne, emotivne ili telesne probleme nastale kao posledica uviđanja klimatskih promena.
U zavisnosti od razloga nastanka, definišu
se dve vrste eko-anksioznosti:
Pre-traumatski stres - dešava se kada se
osećamo uplašeno ili zabrinuto za stvari koje se mogu desiti u budućnosti
(nestašice pijaće vode, izumiranje vrsta, velika zagađenost vazduha).
Post-traumatski stres - reakcija na
preživljenu prirodnu katastrofu.
Da li je ovo realan problem?
Kako opstanak čoveka direktno zavisi od
blagostanja i ravnoteže prirode na planeti u celosti, strah i zabrinutost zbog
njene ugroženosti su normalna reakcija.
Univerzitet u Čikagu je nakon analiziranja
uzorka od 151 miliona ljudi došao do zaključka da među ljudima koji žive u
zagađenijim područijima postoji veći
procenat obolelih od depresije, šizofrenije, poremećaja ličnosti i epilepsije.
Eko-anksioznost je telesni odgovor na
doživljenu ili potencijalnu pretnju, i stoga predstavlja realan problem i može
umnogome smanjiti kvalitet života ljudi kod kojih je prisutna.
Kako je prepoznati?
Osećaji koji se mogu javiti su strah,
bespomoćnost, gubitak volje, ljutnja, frustracija, tuga, a može doći i do
ozbiljnijih problema kao što su nesanica, depresija, napadi panike, bolesti
zavisnosti.
Na telesnom planu zapaženi su mučnina i bol
u stomaku, prekomerno znojenje, slaba koncentracija, bolovi u mišićima,
glavobolje, drhtanje i ubrzano lupanje srca.
Takođe u svakodnevnoj interakciji sa
ljudima možemo ispoljiti napetost i nerazumevanje ukoliko ne dele naše
vrednosti i brigu za životnu sredinu, što može rezultirati pogoršanjem socijalnih odnosa.
Kako se nositi sa tim?
1. Preduzmi akciju - promeni ono što
možeš u svakodnevnim navikama ali tako
da promena bude održiva na duže staze. Ne moramo biti savršeni vegani niti
proizvoditi 0 otpada da bi naše akcije bile vredne. Ovo mogu biti ciljevi kojima težimo, ali uz
dopuštenje sebi da na putu ka njima pogrešimo.
2. Prepoznaj i zapiši svoj doprinos do
sada, kao i male pobede koje svakodnevno
postižeš.
3.
Informiši se o problemu, jer strah često nastaje iz nepoznavanja teme i
posedovanja poluinformacija.
4. Osmisli rutinu koja te opušta i
isplaniraj vreme za uživanje.
5. Poveži se sa ljudima koji dele iste
vrednosti - grupe na Fejsbuku, Instagram stranice, ekološke organizacije,
akcije sadnje. Sve više ljudi je zainteresovano za ovu temu i jedni drugima
možemo biti velika pomoć i podrška u prevazilaženju teških trenutaka.
Na kraju, jasno nam je da neznanje rađa
strah i svakako najbolja stvar koju za početak možemo učiniti je da se više
informišemo o aktuelnim ekološkim problemima kako bismo objektivno mogli da
sagledamo situaciju i razmislimo o svom mogućem doprinosu.
Da li je bolje biti zabrinut ili
nezainteresovan?
Priroda i živi svet u njoj doživljavaju
velike promene koje su sve opasnije po opstanak, priznavali mi to ili ne.
Ignorisanje problema može nam privremeno doneti mir, ali ukoliko ne preduzimamo
nikakvu akciju, na duže staze posledice su neminovne.
Takođe se može otići u drugu krajnost, a to
je osećaj preplavljenosti i gubitak nade kao i ogroman strah pred problemom,
koji nas parališe i sprečava da išta učinimo.
Ipak, nekoliko britanskih i australijskih
studija pokazalo je povezanost između eko-anksioznosti i pro-ekološkog
delovanja. U istraživanju Američke Psihološke Asocijacije sprovedenom 2020.
godine na velikoj grupi ljudi, uočena je veza između zabrinutosti za ekloške
probleme i povećane motivacije da se nešto po tom pitanju učini. Zaključak bi
bio da doza zainteresovanosti i brige može pokrenuti ljude na pozitivne promene
i s tim u vezi treba podizati svest o ovim problemima, ali uz poruku da nade
još uvek ima i da individualnim akcijama možemo napraviti značajna poboljšanja.
Autorka: Marija Popović
Izvori:
American Psychological
Association/Eco-America. Mental Health and Our Changing Climate: Impacts,
Implications, and Guidance; APA: Washington, DC, USA, 2017.
(https://www.climatepsychologyalliance.org/handbook/451-eco-anxiety )
Association for Child and Adolescent Mental Health.
(https://acamh.onlinelibrary.wiley.com/doi/epdf/10.1111/camh.12529 )
Coffey, Y.; Bhullar, N.; Durkin, J.; Islam,
M.S.; Usher, K. Understanding Eco-Anxiety: A Systematic Scoping Review of
Current Literature and Identified Knowledge Gaps.
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2667278221000444#!
Brenner, B. 5 Symptoms of Environmental
Anxiety.
https://nyctherapy.com/therapists-nyc-blog/5-symptoms-of-environmental-anxiety/
Heeren, A.; Mouguiama-Douada, C.; Conteras,
A. Climate Anxiety as a Threat to Adaptation. https://psyarxiv.com/a69wp
Flueger, M. The Science Behind Eco-Anxiety
and What to Do About It.
https://www.joro.app/joro-blog/the-science-behind-eco-anxiety-and-what-to-do-about-it.
EcoHub