Održivi razvoj

Šta je održivi razvoj?

Kako ljudi zajedno sa prirodom i živim svetom koji je nastanjuje čine složen međuzavisan sistem, da bi taj istem opstao i mogao dalje da se razvija neophodno je da razmišljamo o dugoročnom uticaju i posledicama koje naši postupci izazivaju. S tim u vezi nastao je i koncept održivog razvoja.

Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj 1987. dala je definiciju održivog razvoja.

"Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe". (Svetsa komisija za okruženje i razvoj, “Naša zajednička budućnost”, 1987.)

Godine 1992. definisana je Agenda 21, odnosno program akcije za održivi razvoj. Državama je data odgovornost da osmisle i usvoje model održivog razvoja.

U decembru iste godine osnovana je Komisija Ujedinjenih nacija za Održivi Razvoj (Commission on Sustainable Development-CSD) koja nadgleda sprovođenje Agende 21.

Novija i sveobuhvatnija definicija kojom se danas vodimo bi bila:

"Održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života na našoj planeti".

Tri osnovna principa održivog razvoja čine takozvani trougao održivosti, a to su:

Ekološka održivost - razvoj se mora uskladiti sa procesima od vitalnog značaja za opstanak živog sveta i njegove raznovrsnosti.

Socijalna i kulturna održivost - razvoj zajednice se dešava u okvirima njene kulture i tradicije.

Ekonomska održivost- podrazumeva ekonomsku dobit uz korišćenje resursa tako da se oni i u budućnnosti mogu koristiti.

Zaključak bi bio da poštovanje principa održivosti podrazumeva usklađivanje obima i  tempa razvoja sa društvenim vrednostima. Ekonomski rast mora biti usklađen sa razvojem društva i zaštitom životne sredine, ili će se pojaviti pretnje po opstanak sistema.

Šta su ciljevi održivog razvoja?

Sustainable development goals (SDG), takođe su poznati kao Globalni ciljevi. Usvojila su ih Ujedinjene Nacije 2015. godine, ima ih 17 i pozivaju na saradnju svih država radi rešavanja problema siromaštva, očuvanja planete i obezbeđivanja mira i napretka do 2030. godine.

Slika 1- Ciljevi održivog razvoja, Agenda 2030.

Preuzeto: https://www.un.org/sustainabledevelopment/blog/2015/12/sustainable-development-goals-kick-off-with-start-of-new-year/

 

13. cilj - CIlj o klimi?

On glasi : Preduzeti hitne mere u borbi protiv klimatskih promena i njihovog uticaja.

Godina 2019. je bila druga najtoplija godina u istoriji, dok je period između 2010. i 2019. najtoplija decenija ikada zabeležena. Te godine su takođe nivoi ugljen-dioksida i ostalih gasova staklene bašte dostigli svoje nove najviše  vrednosti.

Klimatske promene utiču na sve zemlje na svim kontinentima, što narušava nacionalne ekonomije i utiče na živote ljudi. Vremenski uslovi se menjaju i postaju ekstremniji a nivo mora konstantno raste. Sa ciljem jačanja globalnog odgovora na ove pretnje 2015. godine donesen je Pariski sporazum. Tu se definiše cilj zadržavanja globalnog porasta temperature u ovom veku ispod 2 °C u odnosu na predindustrijske nivoe, kao i novi finansijski tokovi i tehnološki okvir koji će ostvarivanje ovog cilja podržati.

Kako se prati ispunjavanje ciljeva održivog razvoja?

Globalni napredak ka ciljevima održivog razvoja moguće je pratiti pomoću SDG tracker-a. To je besplatna publikacija otvorenog pristupa gde su predstavljeni podaci o svim dostupnim indikatorima održivog razvoja, dobijeni korišćenjem zvanične statistike Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.

Šta se desava u Srbiji? 

U Srbiji je 2008. godine donešena Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije. Akcionim planom za sprovođenje Strategije za period 2011-2017, definisane su institucije nadležne za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Strategije održivog razvoja.

Nakon isteka perioda za koji je doneta Strategija (2008-2017.), Republički sekretarijat za javne politike uz podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ, pripremio je Izveštaj Agenda 2030 i Srbija.

Agenda 2030 ima 17 ciljeva održivog razvoja i 169 ciljnih vrednosti i sveobuhvatnija je nego milenijumski ciljevi. Uključuje sve tri ključne dimenzije održivog razvoja:

ekonomski rast

socijalnu inkluziju

zaštitu životne srednie.

 

Ciljevi održivog razvoja su:

1. Svet bez siromaštva: okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima;

2. Svet bez gladi: okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu;

3. Dobro zdravlje: obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija;

4. Kvalitetno obrazovanje: obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja;

5. Rodna ravnopravnost: postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice;

6. Čista voda i sanitarni uslovi: obezbediti sanitarne uslove i pristup pijaćoj vodi za sve;

7. Dostupna i obnovljiva energija: osigurati pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve;

8. Dostojanstven rad i ekonomski rast: promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve;

9. Industrija, inovacije i infrastruktura: izgraditi prilagodljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i podsticati inovativnost;

10. Smanjenje nejednakosti: smanjiti nejednakost između i unutar država;

11. Održivi gradovi i zajednice: učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim;

12. Odgovorna potrošnja i proizvodnja: obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje;

13. Akcija za klimu: preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica;

14. Život pod vodom: očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse;

15. Život na zemlji: održivo upravljati šumama, suzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta;

16. Mir, pravda i snažne institucije: promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima;

17. Partnerstvom do cilja: učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj.

 

Ciljevi održivog razvoja su podeljeni u četiri grupe :

 

Ekonomski rast (ciljevi održivog razvoja 8 i 9);

Razvoj ljudskih potencijala (ciljevi održivog razvoja 1,2,3,4,5 i 10);

Životna sredina i klima (ciljevi održivog razvoja 6,7, 11,12,13 i 15);

Institucije, finansije i saradnja (ciljevi održivog razvoja 16 i 17).

 

Nisu sve strategije podjednako važne za ciljeve održivog razvoja, a takođe postoji veliki broj strategija koje su bitne za više od jednog podcilja ili cilja.

Linearna vs cirkularna ekonomija?

 

Linearna ekonomija je dominantan model po kojem funkcioniše većina svetske proizvodnje. Ona podrazumeva ekstrakciju resursa, stvaranje proizvoda, njihovo korišćenje i na kraju odlaganje kao otpada.

Glavni problem je neracionalno korišćenje resursa, odnosno generisanje materijala u samom procesu proizvodnje koji se ne upotrebljava dalje, nego postaje otpad. Oko 70% ukupnih ulaznih sirovina i energije u ovom procesu je iz neobnovljivih izvora, što dovodi do dva velika problema. Pre svega crpljenje prirodnih resursa, a zatim i ogromno zagađenje koje nastaje kao posledica upotrebe tih resursa, odlaganja i spaljivanja otpada.

 

Slika 2: Linearna ekonomija 

Preuzeto: https://cirkularnaekonomija.org/sta-je-cirkularna-ekonomija/koncept/

 

Isplativost ovakvog koncepta temelji se na masovnoj proizvodnji i prodaji. Proizvodi su niskog kvaliteta, kratkog veka i često bez mogućnosti popravke. Cilj je maksimizacija profita, što se postiže eksploatacijom kako prirodnih dobara tako i ljudskih resursa. Na duže staze ovakav model se pokazuje neodrživim zbog sve manjih količina resursa, zagađenja, rapidnog porasta populacije, a samim tim i vvećih potreba za proizvodima i hranom. Kao alternativa javlja se cirkularna ekonomija iz razloga što prelazak na obnovljive izvore energije može da eliminiše 55% globalnih emisija,  dok se preostalih 45% odnosi na promenu načina proizvodnje i korišćenja proizvoda.

 

Cirkularna ili kružna ekonomija (CE) je noviji ekonomski model nastao 60-ih godina prošlog veka. Srž ovog koncepta je: koristiti resurse efikasno i efektivno i gde god se stvaraju otpad ili ostaci, preusmeriti ih od deponije i ponovo ih koristiti u istom ili drugim delovima privrede.

To se postiže ponovnom upotrebom, nadogradnjom, popravkom, prepravkom, preradom, reciklažom, industrijskom simbiozom, kompostiranjem, digitalizacijom, zajedničkim korišćenjem, kao i kaskadiranjem materijala, delova, proizvoda i energije.

Bazira se na principima:

Proizvodnje bez zagađenja i sa prevencijom nastajanja otpada

Produženog životnog veka proizvoda

Smanjenem negativnog uticaja na životnu sredinu i ostavljanjem vremena za regeneraciju resursa

Slika 3: Cirkularna ekonomija 

Preuzeto: https://cirkularnaekonomija.org/sta-je-cirkularna-ekonomija/koncept/

 

O dužini životnog veka proizvoda razmišlja se pri samom njegovom projektovanju. Cirkularni dizajn podrazumeva osmišljavaje rešenja po određenim kriterijumima, koje je u skladu sa principima CE.

Design thinking je pristup u kreiranju rešenja koji se bazira na kreativnim i inovativnom idejama koje zadovoljavaju potrebe i pozitivno utiču na budućnost. U proizvod ili uslugu ugrađuje se ono što je korisnicima potrebno ali uz to takođe tehnološki izvodljivo i održivo. Za dugotrajnost proizvoda još je veoma važna mogućnost popravke i zamene pokvarenih delova. Modularnost u dizajnu je princip koji sistem deli na manje delove odnosno module. Delovi proizvoda  se mogu nezavisno praviti, unapređivati ili menjati za druge delove. Ovim pristupkom korisnicima se omogućava  takozvani "right to repair" odnosno pravo na popravku, bez potrebe za stalnom kupovinom novih proizvoda.

Takođe se teži smanjenju ekološkog otiska proizvoda u svim fazama njegovog nastajanja. Prilikom procene životnog ciklusa proizvoda meri se uticaj koji na životnu sredinu imaju:

eksploatacija sirovina

proizvodnja

pakovanje i distribucija

upotreba

odlaganje i reciklaža.

 

Osnovna ideja cirkularne ekonomije je zaokružiti proces proizvodnje tako da nema otpada ili je on minimalan.

Energija se primarno dobija iz obnovljivih izvora, i upotrebljavaju se čiste tehnologije u tehnološkim procesima. Za stvaranje proizvoda koriste se minimalni resursi. Kao ulazni materijali uzimaju se pretežno reciklati, a sirovine ostale nakon pravljenja proizvoda vraćaju se nazad u proizvodnju, odnosno proizvodi se vraćaju nazad iz faze korišćenja kao novi resursi.

Nakon završetka proizvodnje proizvod prelazi u fazu korišćenja, a otpad se sortira i mali deo ide na sanitanu deponiju i upravljanje opasnim otpadom, dok se ostatak koristi kao početna sirovina ili za dobijanje energije. Neguje se i saradnja i ekonomija deljenja, odnosno zajedničko korišćenje jednog proizvoda između ljudi ili privrednih subjekata (na primer automobila, mašina, odeće). Tu se javlja product as a service - koncept prodaje ishoda i usluga koje proizvod može pružiti, umesto prodaje samog proizvoda. Primer ove prakse je kompanija za proizvodnju mašina za veš Homie, koja umesto novih mašina prodaje uslugu pranja veša.

 

Optimizacijom navenedenih procesa i efikasnim korišćenjem energije i resursa ne samo da se smanjuje negativan uticaj na prirodu nego se ostvaruju i finansijske uštede, što pozitivno utiče na smanjenje troškova proizvodnje a samim tim na veći profit i stvaranje nove vrste odnosa sa korisnicima (dugoročno korišćenje umesto jednokratne upotrebe).

 

Posmatranje živog sveta kao sistema gde je na duže staze blagostanje pojedinačnih činilaca neodvojivo od blagostanja celine,  odnosno gde je dobrobit čoveka u direktnoj zavisnosti od zdrave i očuvane životne sredine,  nešto je što izdvaja koncept cirkularne ekonomije od ostalih modela i čini ga ključnim u kreiranju održive budućnosti.

 

Autorka: Marija Popović

 

Izvori:

 

Rajković, D. Osnovi Održivog Razvoja

https://vts.edu.rs/wp-content/uploads/2020/03/Osnovi-odr%C5%BEivog-razvoja-skripta-IV-PIM.pdf

Istorija Odrzivog Razvoja u Ujedinjenim Nacijama https://cmv.org.rs/blog/socijaldemokratija-blog/istorija-odrzivog-razvoja-u-ujedinjenim-nacijama/

Do you know all 17 SDGs? https://sdgs.un.org/goals

Goal 13: Take Urgent Action to Combat Climate Change and Its Impacts https://www.un.org/sustainabledevelopment/climate-change/

Measuring Progress towards Sustainable Development Goals

https://sdg-tracker.org/

Srbija i Agenda 2030

https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Agenda-UN-2030.pdf

Emas, R. The Concept of Sustainable Development: Definition and Defining Principles https://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/5839GSDR%202015_SD_concept_definiton_rev.pdf

Global indicator Framework for the Sustainable Development Goals and Targets of the 2030 Agenda for Sustainable Development https://unstats.un.org/sdgs/indicators/Global%20Indicator%20Framework%20after%20refinement_Eng.pdf

Sustainable Development

 https://en.unesco.org/themes/education-sustainable-development/what-is-esd/sd

Centar za Promociju Cirkularne Ekonomije

https://cirkularnaekonomija.org/sta-je-cirkularna-ekonomija/koncept/

CE Ucionica

https://circulareconomy-serbia.com/ceh/ce-ucionica

Circular Economy Vs. Linear Economy

https://impacx.io/blog/circular-economy-vs-linear-economy/