Ponovna upotreba

Ponovnom upotrebom stvari dobijaju novu namenu.

Oko pola miliona stanovnika Srbije nema osnovne uslove za život, a oko 250.000 ljudi koristi socijalnu pomoć - podaci su Tima za socijalno uključivanje.

Ponovnoj upotrebi podležu različiti predmeti, ali u spoju humanosti i zaštite životne sredine, doniranje odeće se posebno izdvaja. Zahvaljujući Mapi organizacija i institucija koje primaju donacije korišćene odeće napravljene od strane Centra za unapređenje životne sredine, sam proces postaje mnogo jednostavniji.

Trenutno, oko 16% građana donira korišćenu odeću, 16% je čuva u ormaru, 55% poklanja. Do 2025. sve države EU moraju da odvojeno prikupljaju tekstilni otpad.

EU je u okviru Evropskog zelenog dogovora usvojila novi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, koji posebno naglašava održivo korišćenje resursa, pre svega u oblastima tekstila i građevinarstva.

Globalni podaci pokazuju da je poslednjih godina proizvodnja u tekstilnoj industriji porasla za 40%, a u istom procentu uvećao se i otpad iz fabrika i konfekcija kao iz kućnih garderobera koji se sada mnogo brže prazne stvarajući prostor za novu odeću i obuću.

Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće što je 12 kilograma garderobe po stanovniku, pokazalo je istraživanje iz 2021. godine. Jedan od ciljeva poklanjanja odeće je i njeno dugotrajnije korišćenje i reciklaža, kao i smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Navešćemo primer uvođenja koncepta cirkularne ekonomije u naša domaćinstva. Od starih stvari koje više ne možemo da nosimo može da se naprave novi proizvodi: od farmerki torba ili od majice krpa za brisanje prašine.

Modna industrija postala je jedan od vodećih zagađivača širom sveta, smatra se da je u poslednjih nekoliko godina zaslužna za čak 10% emisije CO2 na svetu kao i za 20% otpadnih voda.

Brza moda predstavlja kreiranje odeće, jeftino i u velikim količinama, što je dovelo do toga da su pojedini modni brendovi pristupačni širokoj populaciji i izbacuju kolekcije i do nekoliko puta godišnje, a neki čak i mesečno.

Osnovni problem brze mode je neracionalno korišćenje prirodnih resursa - pre svega vode. Prema dostupnim informacijama potrebno je oko 10.000 litara vode za proizvodnju 1 kg pamuka. Uzgajanje ovaca za proizvodnju vune dovodi do ispuštanja velike količine stajskog đubriva koje narušava kvalitet vazduha. Žrtvovanje životinja za brojne brendirane i prestižne komade garderobe je praksa već decenijama unazad. Takođe, za bojenje tekstila koriste se izuzetno toksične hemikalije koje završe u rekama utičući na opstanak životnih zajednica u njima kao i na dostupnost pijaće vode lokalnog stanovništva. Prvi primer je Bangladeš. Za proizvodnju sintetičkih materijala od kojih se pravi odeća koja se kategoriše kao brza moda koristi se uglavnom poliester, jedan od najjeftinijih derivata (naftna industrija je takođe jedan od velikih zagađivača na svetu) što rezultira sa čak 35% mikroplastike i nanoplastike koja ne može da se razgradi i završi u okeanima i zemljištu. Pod pojmom mikroplastika podrazumevaju se komadi plastike manji od 5 mm koji nanose ozbiljne štete morskom ekosistemu, jer ih pojedini organizmi prepoznaju kao hranu i samim tim se akumuliraju u njihova tkiva pa je ugrožena i ljudska vrsta koja konzumira morsku hranu. Takođe, tragovi mikroplastike otkriveni su u vazduhu, a i u uzorcima snega. Ne treba zanemariti ni zagađenje koje nastaje prilikom transporta ovih materijala od mesta gde se pravi do mesta gde se prodaje.

Možda najbitniji problem brze mode jesu nehumani uslovi rada.

Naime, oko 80% radne snage u tekstilnoj industriji čine žene, koje su izrazito diskriminisane i izložene seksualnom uznemiravanju uz niske plate i neplaćeni prekovremeni rad, bez adekvatne zdravstvene zaštite. Uslovi u samim fabrikama su jako loši (bez ventilacije i prozora). Neretko, može se čuti da je modna industrija optužena za ropstvo dece koja rade između 15-18 sati dnevno za samo dolar, uglavnom u zemljama trećeg sveta.

Postoje mnogi dokumentarci na ovu temu poput: Unravel (2012), Slowing Down Fast Fashion (2016), Sweatshop: Deadly Fashion (2015), The True Cost (2016), Luxury: Behind The Mirror of High-End Fashion (2019), Minimalism: A Documentary About the Important Things (2016), River Blue (2016), The Next Black (2014).

Primeri ponovne upotrebe

Stvari koje su stare, pohabane, pokvarene smatramo beskorisnim, pa ih bacamo bez mnogo razmišljanja o posledicama. Većina nas, međutim, ne vidi resurse u svom smeću. Kada se odlučite da koristite smeće u pozitivne svrhe, možete početi da razmišljate i generišete ideje. Ponovna upotreba štedi novac, čuva resurse i zadovoljava ljudsku potrebu za kreativnošću.

Mnogo je zabavnih načina za ponovnu upotrebu proizvoda i pakovanja kod kuće, koji će pomoći da se izbegne stvaranje otpada. Ponovnom upotrebom ambalaže i drugih artikala može još više da se smanji ekološki otisak, kao i da se uštedi novac i resursi izbegavanjem kupovine nečeg novog.

Kako ponovna upotreba utiče na cirkularnu ekonomiju?

Da bi se uspostavili ekonomski i ekološki održivi modeli razvoja i na taj način ostvarili ciljevi cirkularne ekonomije, ova disciplina stavlja akcenat na inovativno razmišljanje u svim procesima proizvodnje (design thinking), na teorije sistema (systems thinking), na produžavanje životnog veka proizvoda i na kraju na samu reciklažu.

Evropska komisija je 2017. godine objavila dokument nazvan ,,Manifest za Evropu efikasnih resursa” (Manifesto for a Resource-Efficient Europe) koji jasno naglašava da ,,U svetu rastućeg pritiska na prirodne resurse i životnu okolinu, Evropska unija nema drugog izbora nego da krene putem tranzicije ka resursno efikasnom i u krajnjoj liniji regenerativnom modelu cirkularne ekonomije”.

Zelena tačka kao simbol brige o zaštiti životne sredine

Zelena tačka je međunarodno zaštićen simbol kojim se obeležava ambalaža proizvoda. Ona je potvrda korisniku da kompanija koja ga je plasirala na tržište učestvuje u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, da je društveno odgovorna i ekološki svesna. Ljudi koji obraćaju pažnju na ekološke proizvode sve češće se povezuju u grupe na društvenim mrežama i dele savete o tome kako da se smanji količina otpada. Sve veći broj kompanija uviđa značaj cirkularne ekonomije, jer su ekološki i ekonomski efekti veliki, a potrošači sve više cene proizvođače koji se okreću ekološkim vrednostima. Kompanije kao što su Unilever, DM, Nelt, Google i druge primenjuju ovaj model ekonomije i teže da edukuju potrošače o značaju eko dizajna i brige o otpadu. Simbol Zelena tačka prati cirkularni model ekonomije i usmerava potrošače na kompanije koje brinu o životnoj sredini.

Kako ponovna upotreba utiče na klimatske promene?

Kod uticaja ponovne upotrebe na klimatske promene, priča je jednostavna. Ponovna upotreba nam omogućava da starim proizvodima pronađemo novu primenu i tako produžimo njihov životni vek. Time smanjujemo upotrebu za eksploatacijom prirodnih resursa, stvaranjem dodatne količine energije i svih pratećih zagađenja prilikom stvaranja novih proizvoda. Iskopavanje fosilnih goriva, njihova prerada i upotreba kao energenata ili materijala za proizvodnju samo doprinosi klimatskim promenama.

Autorka: Natalija Stanković

Koautorke: Tamara Živković

Jelena Stanojković

Izvori:

https://sekopak.com/cirkularna-ekonomija-i-reciklaza/

https://www.onegreenplanet.org/lifestyle/home-items-you-can-reuse-over-and-over-again/

https://www.conserve-energy-future.com/25-staggering-ways-to-reduce-reuse-recycle.php

https://pubs.nmsu.edu/_g/G314/

https://reciklaza.biz/uncategorized/vreme-je-za-novu-modu-analiza-istrazivanja-o-zivotnom-ciklusu-odevnih-predmeta-u-republici-srbiji/

https://greenfest.rs/publikacije/Analiza_istrazivanja_o_zivotnom_ciklusu_odevnih_predmeta_u_RS.pdf

Koatorka reciklažnih mesta i second hand mape: Milica Ristić

Izvori za mapu:

Za reciklažu:

- za reciklomate:

reciklomati.rs

- za mesta za odlaganje

https://www.plavoizeleno.rs/blog/reciklabilni-ambalazni-otpad-u-beogradu

https://reciklerisrbije.com/mesto-gde-se-recikliraju-ves-masine-kompjuteri-i-frizideri-bis-reciklazni-centar/

https://www.google.com/search?q=reciklaza+beograd&ie=UTF-8&oe=UTF-8&hl=en-rs&client=safari#istate=lrl:mlt&trex=m_r:1,m_t:gwp,rc_q:reciklaza%2520beograd,rc_ui:2,ru_gwp:0%252C6,ru_q:reciklaza%2520beograd,trex_id:qXcWV

https://www.ereciklaza.com

https://www.gradskacistoca.rs/reciklaza/

https://balkangreenenergynews.com/rs/spisak-lokacija-u-beogradu-gde-mozete-odloziti-stare-baterije-i-sijalice/

Za second hand-ove:

https://textilehouse.rs/prodavnice?lang=en