Posledice klimatskih promena u Srbiji

Klimatske promene nisu zaobišle Srbiju, čak naprotiv. U periodu od 1950. do 2017. godine, samo posle 2000. godine, zabeleženo je čak 9 od 10 godina sa najvišom prosečnom temperaturom. Upoređivanjem srednjih godišnjih temperatura po dekadama uočeno je da se Srbija zagreva znatno brže od ostatka sveta.  2021. godina je bila šesnaesta najtoplija godina za Srbiju od 1951., a dvanaesta najtoplija za Beograd od 1888. Ostaće upamćena i kao treća najtoplija zima od 1981. jer je temperatura bila za oko 3°C  viša od proseka. 

Toplotni talasi

Zbog porasta temperature raste broj i dužina trajanja toplotnih talasa, period od 4-6 dana sa izrazito visokim temperaturama. Najintenzivniji toplotni talas registrovan je u Negotinu u trajanju od 14 dana, od 5. do 18. septembra. Tokom decembra 2020. godine zabeleženo je čak šest toplotnih talasa. Ni visoke planine nisu zaobišle povišene temperature. Toplotni talas je tako na Kopaoniku je trajao od 14. do 19. Decembra. Sa druge strane, u gradovima: Banatski Karlovac, Veliko Gradište, Kruševac, Dimitrovgrad i Leskovac toplotni talas počeo je krajem Decemba i trajao do početka Januara 2021. godine.

Toplotni talasi u kombinaciji sa manjom količinom padavina u letnjim mesecima stvaraju povoljne uslove za izbijanje požara. Samo u periodu od 2003. do 2012. u Srbiji je gorelo 39.095 hektara. Požari postaju sve češći na celom Balkanu. Sa sobom nose ogromne materijalne štete, ali još značajnije su štete koje ostavljaju po prirodne ekosisteme.

Padavine i klimatski ekstremi

U Srbiji postoji povećanje ukupnih godišnjih padavina ali postoji i njihova preraspodela u toku godine. Letnji meseci poslednjih decenija su značajno suvlji. Južni i centralni delovi Srbije beleže smanjenje padavina i do 30%.

Sadržaj vode u tlu takođe je najmanji u letnjim mesecima, posebno u južnim delovima zemlje. Smanjen sadržaj vode u tlu znači i smanjeno hranjenje podzemnih voda čime se smanjuje količina vode pogodna za vodosnabdevanje ali i njen kvalitet jer je koncentracija zagađujućih materija ostala ista ili se nešto povećala. Pored pomenutih ugroženi su i ekosistemi pa samim tim i biodiverzitet cele zemlje. 

Ovako izmenjen režim padavina ne pogoduje poljoprivrednim biljnim zajednicama te se beleži smanjen prinos koji za sobom povači veća ulaganja u pogledu održavanja i na kraju veću cenu samog proizvoda. U periodu od 1994. do 2012. godine beleži se smanjen prinos pasulja za 55-70%, a sama cena pasulja je porasla sa 27 dinara po kilogramu 1999. na 270 dinara po kilogramu 2012. godine. Uočava se  smanjen prinos soje, krompira, šećerne repe, lucerke, deteline. Gubici u kulturi kukuruza posebno su pogodili proizvođače, sa gubicima od čak 2,2 milijarde dolara.

Povećane temperature povećava i intenzitet isparavanja vode pa je uočena duplo veća učestalost suša u poslednjih 30 godina. Izrazito intenzivne suše beleži se 2012. godine kada je proizvodnja pšenice opala za 50%, a poljoprivredi sektor pretrpeo rekordni gubitak od oko 2 milijarde dolara.

Broj dana sa intenzivnim padavinama (dan kada padne više od 30 mm vodenog taloga) je skoro udvostručen poslednjih godina. Ovakav režim padavina povećava verovatnoću bujičnih poplava, pogotovu u urbanim ekosistemima sa neadekvatnim kanalizacionim sistemima. U Srbiji 18% stanovništva živi u gradovima ili naseljima pored reka, što znači da je skoro petina građana naše zemlje na teritoriji koje su podložne poplavama. Samo materijalni gubici od majskih poplava 2014. godine iznose 1,4 milijardu dolara.

Nasuprot tome uočava se smanjenje nivoa vode u rekama. Samo u Savi i Dunavu od 1950. godine smanjenje nivoa vode iznosi približno 7%, a u manjim odnosno plićim rekama taj broj je tri puta veći. Predviđa se da će nivo vodotoka opasti u Kolubari i Toplici za 40% . Ovako smanjen nivo vode za posledicu ima manju količinu pijaće vode i smanjen kvalitet jer se količina zagađujućih materija rastvara u manjoj zapremini vode.

Pored toga, primećuje se i smanjenje snežnih padavina koje predstavljaju neku vrstu rezervoara vode u toku zime. Otapanjem snega zemljište i reke postepeno dobijaju određenu količinu vode, što nije slučaj sa kišnim padavinama. Beleži se i smanjenje broja mraznih (kada je minimalna temperatura ispod 0 °C) i ledenih dana (kada je osmotrena maksimalna temperatura ispod 0 °C). 

Pomenuti višak padavina je skoncentrisan upravo na intenzivne padavine koje nemaju pozitivan efekat na vegetaciju i nanose velike materijalne štete gradovima, usevima ali štete i prirodnim ekosistemima. Ukupne materijalne štete kao posledica klimatskih anomalija u periodu od 2000. do 2017. godine za Srbiju približno iznose 6,5 milijardi evra.(https://www4.unfccc.int/sites/NDCStaging/Pages/Search.aspx?k=serbia)

Biodiverzitet i zdravlje ljudi

Zbog promena u režimu padavina i povišenih temperatura dolazi do pomeranja granica ekosistema. Ugrožene su migratorne rute mnogih životinja, a vrste koje naseljavaju specifična staništa teško pronalaze nova. Ekosistemi koji će u Srbiji pretrpeti najveće promene su livade, obale reka i šumski ekosistemi. Postoje pretpostavke da će se opseg prostiranja bukovih šuma zbog nepovoljnog vodnog režima potpuno izmeniti, a možda čak i napustiti okvire naše zemlje. Usled intenziviranja nepovoljnih klimatskih uslova mnoge biljne i životinjske vrste naći će se na ivici istrebljenja. Ljudska populacija neće biti izostavljena. Od toplotnih talasa 2007. godine stradalo je 167 ljudi. Procene su da će se stopa smrtnosti povećati sa povećanem srednje dnevne temperature i dužine trajanja toplotnih talasa. Usled poplava 2014. godine život je izgubilo nekoliko ljudi ali je indirektno stradalo mnogo više. Kontaminacija podzemnih voda, okolnog zemljišta i uništene zdravstvene ustanove u čak 15 okolnih opština nose veliki broj žrtava. Pored toga, usled pomeranja toplotnih granica dolazi do širenja zaraznih bolesti. U Srbiji je 2012. godine registrovan 71 slučaj virusa Zapadnog Nila a samo godinu dana kasnije, čak 302 slučaja.

Budućnost?

Ukoliko se planeta bude zagreaja za 4 °C i ne dođe do implementacije Pariskog sporazuma, u Srbiji bi 2100. godine moglo doći do sledećeg:

- broj dana sa temperaturom preko 35 °C bi se utrostručio,

-sami toplotni talasi bi trajali između 150-180 dana godišnje,

-godišnja suma padavina bi se smanjila i letnje suše bi se prošrile preko cele Srbije,

-suše sličnog intenziteta onoj iz 2012. godine bi se dešavale u osam od deset godina

-protok srednjih i manjih reka bi se smanjio ispod biološkog minimuma

-veliki broj endemičnih i ugroženih vrsta bi bio ugrožen ili istrebljen

-broj smrtnih slučaja usled klimatskih ekstrema u ljudskoj populaciji bi se povećao

Kad sumiramo ovako negativne efekte ispuštanja ugljen-dioksida, situacija postaje malo jasnija. Klimatske promene su zapravo jako dugačak lanac reakcija. Kraj je sve izvesniji, a karike se, jedna na drugu nastavljaju sve brže. Upravo u ovakvom mehanizmu leži rešenje problema.

 

Svako od nas, svakog dana, može biti jedna pozitivna karika.  Naše svakodnevne navike čine važan deo doprinosa klimatskim promenama.

Pojedinac nije pokrenuo klimatske promene pa ne može biti ni njihovo rešenje. Na početku svake velike promene stoji ideja, koja se potom masovno širi i okuplja sve veći broj pojedinaca. Tako su nastale klimatske promene, i to je jedini način da se njihove posledice ublaže.

Autorka: Jovana Jović

 

Izvori:

https://www.economia.rs/klimatske-promene-u-srbiji/

https://www.hidmet.gov.rs/data/klimatologija/latin/2020.pdf

https://unfccc.int/NDCREG