Uticaj prehrambene-mesne i mlečne industrije na klimatske promene

Prehrambena industrija nastoji da obezbedi dovoljne količine hrane za sve veću populaciju. Prekomernom upotrebom pijeće vode i eksploatacijom zemljišta kao posledicu osecamo porast prosečnih tempreratura, samim tim topljenje lednika, povećanje nivoa mora, sve češće suše, poplave i požare. Sečom šuma se obezbeđuje prostor za tov stoke, dok se istovremeno uništava prirodni upijač ugljen-dioksida i stanište mnogobrojnih biljnih i životinjskih vrsta.

 

Sve navedeno zbirno daje vise od četvrtine emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sam uzgoj goveda sa mlečnom industrijom odgovorni su za do 14.5% procenata pomenutih gasova na godišnjem nivou, što čini ekvivalent emisiji svih izduvnih gasova automobila, aviona, kamiona i brodova.

Slika 1: Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu

Preuzeto sa: https://ourworldindata.org/environmental-impacts-of-food

Oko 75% svetskog poljoprivrednog zemljišta koristi se za ispašu stoke ili uzgoj useva za njihov odgoj. Veštačka đubriva troše mnogo energije za proizvodnju i oslobađaju azot – oksid, gas koji zadržava mnogostruko više toplote od ugljen – dioksida, dok je uzgoj goveda/krava direktno odgovoran za proizvodnju metana čineći ga glavnim uzročnikom u doprinošenju stvaranja prizemnog ozona. U razdoblju od 20 godina, on je 80 puta jači u održavanju  toplote od ugljen – dioksida, a odgovoran je i za okvirno 30% globalnog zagrevanja od predindustrijskih vremena . Uprkos smanjenu emisije ugljen – dioksida tokom perioda karantina, atmosferski metan je rastao.  Doprinosi mu i uzgajanje neoljuštenog pirinča, čija polja navodnjavanjem sprečavaju dotok kiseonika u zemljište, stvarajući idealno mesto za nastanak bakterija koje emituju metan, čineći sveukupo još 8% ljudskog uticaja na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

U sektoru globalnog stočarstva uzgoj goveda odgovara za najveći doprinos emisiji gasova, čak 65%. Intenzitet emisije kod goveda je skoro 300 kg CO2 po kilogramu proizvedenog proteina. Kod mesa i mleka sitnih preživara 165 odnosno 112 kg CO2 po kilogramu. Kravlje mleko, proizvodi od piletine i svinjetina imaju niže globalne prosečne intenzitete emisije ispod 100 CO2 po kilogramu.

Slika 2: Emisija gasova sa efektom staklene bašte po kilogramu proizvoda

Preuzeto sa: https://ourworldindata.org/environmental-impacts-of-food

U različitim fazama proizvodnje takođe dolazi do zagađenja pomenutih resursa, ali i kroz nastanak proizvoda koji nemaju tržišnu vrednost.Kod krava ukupni nejestivi proizvodi iznose 19,31% ukupne žive mase, kod svinja taj procenat je 10,90% a kod ovaca 20,36%.

Poljoprivredni otpad čine ostaci useva, mašina, stočno đubrivo, pesticidi, stajski otpad, dok u industrijski spadaju strvine uginulih životinja, koža, krv, iznutrice, amabalaža i u oba navodimo otpadnu vodu.

 

Delovanje mlečne industrije na životnu sredinu prepoznaje se u potrošnji energije od filtriranja, preko skladištenja, do pakovanja. Potrošnja vode se kategorizuje kao procesna koja se koristi prilikom termičkeo brade/grejanja i hlađenja,i ne sadrži polutane, te se uz minimalnu preradu, može ponovo koristiti i slobodno ispustiti, zatim kao industrijska i sanitarna otpadna voda. Mogu se tretirati biološki, mehanički i hemijski ili pak kombinacijom ovih metoda. Suštinski problem jesu organske materije za čiju razgradnju se troši kiseonik iz vode, dok prosečna količina otpadnih voda po jednom litru prerađenog mleka iznosi od 2-6 litara.Na kraju samog procesa proizvodnje voda i energija se troše i za čišćenje opreme i vozila.

 

Biljno ili životinjsko mleko?

Pri razmatranju prelaska na biljno mleko dolazi do posebne zabrinutosti vezane za soju, jer je uzgoj soje jedan od razloga za krčenje šuma u regionu Amazona.

Važno je imati u vidu da se 95% brazilske soje koristi za stoču hranu, dok se dobar deo preostale soje koristi za pravljenje sojinog ulja.

To znači da je veoma mali deo korišćenog zemljišta u Amazonu zbog soje izazvan usevom za direktnu ljudsku upotrebu, većina je za stočnu hranu.

 

Uticaj mesne industrije na divlji svet?

Svakodnevno sve više životinja postaje ugroženo ili izumire zbog delovanja ljudi. Neki naučnici tvrde da se dešava šesto masovno izumiranje života na Zemlji.

Prema Indeksu žive planete za 2020. godinu, od 1970. godine globalna populacija sisara, gmizavaca, riba, vodozemaca i ptica opala je za 68%, a jedan od glavnih razloga za to je prehrambena industrija. [3]

Gubitak divljih životinja najčešće je posledica uništavanja njihovih staništa. U tome veliku ulogu igraju proizvodnja mesa, živine, mlečnih proizvoda i morskih plodova jer su potrebni resursi kako za uzgoj samih životinja tako i za proizvodnju njihove hrane.

Za potrebe prehrambene industrije obavlja se krčenja šuma, pašnjaka, isušivanje močvara ili jezera radi pravljenja prostora za pašnjake, ribnjake ili durge obradive površine.

 

Od 28.00 vrsta kojima preti izumiranje, blizu 24.000 je ugroženo od stočarstva. Polovina svetske naseljive zemlje koristi za poljoprivredu, od čega 77% za uzgoj domaćih životinja za meso i mlečne proizvode.

Kao najveći uzrok gubitka divljih životinja izdvaja se uištavanje prirodnih staništa za stvaranje poljuprivrednog zemljišta, kao i ubijanje  zbog ishrane (300 vrsta sisara je pojedeno do izumiranja).

Krčenje tropskih kišnih šuma se dešava svakog dana, a tamo živi pola od procenjenih 10 miliona vrsta biljaka i životinja. Otprilike 137 vrsta biljaka, životinja i insekata se gubi svaki dan zbog krčenja prašuma. Izgubimo oko 50.000 vrsta svake godine. [2]

 

Primeri?

Šume na Sumatri uništavaju se zbog plantaža palmi koje proizvode nusproizvode kojima se dalje hrane uzgajane životinje.

Intenzivna ispaša u Tanzaniji smanjuje raznovrsnost trava i ugrožava zalihe hrane za zebre, gnua, slonove, žirafe i nosoroga.

Brazil je najveći svetski izvoznik govedine i obezbeđuje blizu 20% ukupnog svetskog izvoza.  Krrave se uzgajaju u amazonskoj prašumi, koja je dom za 427 vrsta sisara, 1.300 vrsta ptica, 378 vrsta gmizavaca i više od 400 vrsta vodozemaca. Neretko se dešava da stočari naprave požar u šumama kako bi oslobodili zemljište za potrebe uzgoja goveda ili hrane za njih. U prošlosti je većina požara bila povezana sa širenjem poljoprivrede.

Ako se krčenje šuma u Amazonu nastavi trenutnom brzinom, mogla bi se dostići tačka gde više ne može da se održava kao prašuma. To bi imalo razoran uticaj na ljude i životinje koje žive u šumi ili zavise od nje. Takođe bi moglo da dovede do manje padavina, što bi direktno uticalo  na pijaću i vodu za navodnjavanje u velikim delovima Južne Amerike, kao i na promenu klimatskih obrazaca u drugim delovima sveta.

 

Domaće životinje poput kokošaka, svinja, krava, ćurki, uzgajaju se u fabrikama a njihov urin i fekalije čuvaju se u ogromnim kontejnerima koje mogu biti veličine i do nekoliko hektara.. Ti kontejneri se ponekad preliju, pucaju ili curei pri čemu otpad iz njih odlazi u u polja, reke i potoke. Kada se otpad osuši, vetar raznosi ogromne količine patogena, otrovnih supstanci, azota i organskih materija.  Toksini i organske materije iz stajskog đubreta dovide do cvetanja algi koje stvara delove bez kiseonika što vodi izumiranju živog sveta u tom području. Na ovaj način dolazi do zagađenja voda, vazduha,zemljišta i stvaranja štetnih isparenja.

Zaključak?

Mesna i mlečna industrija imaju neosporan negativan uticaj na prirodna staništa i živi svet u njima, a najbrži način za njegovu dalju prevenciju i ublažavanje je smanjenje konzumacije produkata ovih industrija i okretanje biljnoj hrani.

 

Kako nastaje mleko?

 

Mleko je jedinstvena hrana bebama pojedinih grupa kičmenjaka. Stvara se u mlečnim žlezdama i predstavlja plavi evolutivni super napitak, ako ste novorođenče. Prepun je masti, antitela, minerala i svih neophodnih hormona da preživite prvih nekoliko meseci. Naravno, svaka vrsta ima svoj super napitak.  Ljudi su jedina vrsta sisara koja i nakon perioda dojenja, nastavlja konzumaciju mleka, i to druge životinjske vrste.

Krave, koze i ovce, kao i svi ostali kičmenjaci, mleko stvaraju samo kad su trudne. Da bi čovek obezbedio dovoljne količine mleka, ženke se iz godine u godinu veštački osemenjuju. Kada majka rodi dete, ono biva oduzeto i ukoliko je muško završava u klanici a ukoliko je žensko, deli majčinu sudbinu. Za krave je ovo veoma veliki emotivni stres, dokazano je da pamte čak tri godine i da se dugo sećaju oduzetih beba. Ako odlučimo da zanemarimo ovaj duševni bol, moramo naglasiti da krave danas u jednoj trudnoći proizvode 10 puta više mleka. Ovo povećanje ide u korist industrijskog profita i posledica je decenijskog selektivnog ukrštanja i hrane prepune hormonski sličnim supstancama. Zbog enormnog mleka ali i mehaničke muže, krave dobijaju upale, tumore i gnojne infekcije. Pomoć veterinara je dodatni trošak, pa tako u proseku posle 5 godina provedenog u mlečnoj industriji krave završe u klanici. Prirodni životni vek krava je oko 25 godina, odnosno pet puta duži.

Životinje od kojih čovek uzima mleko su po prirodi biljojedi. One bi na nekom pašnjaku pasle ili brstile. Zbog velike potražnje mlečnih i mesnih proizvoda javlja se i potreba za masovnom proizvodnjom. Za velike količine kravljeg mleka, treba vam puno krava, a da profit bude veći, veliki broj krava se eksploatiše na što manjem prostoru. Umesto različitih vsta trava, hrane se sojom i sličnom biljnom hranom koja ima veći prinos biomase. Soja koja se koristi za ishranu bilo stoke je GMO jer takva biljka košta manje, otporna je na različite vrste insekata i korova. Kako digestivnom sistemu preživara soja nije prirodna hrana, dešava se promena broja bakterija a preovladavaju bakterije koje proizvode metan. Pored navedenog uništavanja različitih ekosistema zarad povećanja njiva za uzgoj stočne hrane ili štala, negativan efekat ima i stajsko đubrivo koje se uglavnom ne odlaže kna bezbedan način. (Zašto vegani ne piju mleko? – Vege zajednica)

 

Ukoliko vam se čini da su krave u Srbiji žive u boljim uslovima nego krave u Nemačkoj ili Sjedinjenim Američkim Državama, nažalost niste u pravu. Kompanija Imlek od sedam fabrika mleka u Srbiji ima četiri. (https://www.danas.rs/vesti/drustvo/al-dahra-vlasnik-pkb-stoka-na-farmama-nije-iscrpljena-uginuca-su-normalna-kao-i-u-svetu/ https://nova.rs/vesti/drustvo/vege-zajednica-u-pkb-surovo-eksploatisu-krave/ )

 

Kokoškin ciklus (poremećen životni ciklus spoljašnjim uticajima i hranom)

 

Pored ptica, jaja polažu gmizavci, zglavkari ali i neke vrste riba. U procesu oplođenja skoro uvek postoji spermatozoid i jajna ćelija koje se spajaju i daju zigot, ili oplođenu jajnu ćelija. Neke životinje oko svoje jajne ćelije stvaraju dodatnu opnu ili ljusku. Dakle, jaje kokoške nije nista drugo nego jajna ćelija. Ukoliko je došlo do oplodnje, iz jajeta će se izleći pile, a ukoliko nije +, koke će neoplođeno jaje pojesti i nastaviti svoj ciklus.

Umesto da kokoška jednu jajnu ćeliju produkuje svakog meseca, ptice imaju malo drugačiju strategiju. Njihove jajne ćelije čuvaju za posebno povoljno doba godine. Mame koke znaju da je veća šansa da njihove bebe prežive u proleće, pa će tada kao i večina ptica, tada izlučiti više jajnih folikula. Prirodan broj jaja koje divlji srodnici današnjih domaćih kokošaka mogu sneti za jedan period gnežđenja je oko 12. U prirodi je velika šansa da se oplođenje desi, pa se samo gnežđenje dešava uglavnom jednom godišnje. Petao mora da šarmira svoju izabranicu, ukoliko želi da baš njegovi geni budu preneseni na potomstvo. Kada se kockice poklope, kokoška će 21 dan ležati na svojih 12 oplođenih jajeta.

Kokoški je potrebno 24h da formira i snese jedno jaje. Međutim, veštačkom selekcijom i posebnom ishranom stvorene su vrste koje mogu sneti čak 371 jaje za godinu dana. Ljudi su stalnim uzimanjem jaja uspjeli da izbrišu nepovoljan period, pa kokoške koje se čuvaju zbog jaja nose i leti i zimi.

Zanimljivo je da ptice imaju kloaku koja ujedno predstavlja urinarnog, digestivnog i polnog sistema. Kokoške su veoma pametne i emotivne životinje. Pre izleganja mame koke, preko ljuske komuniciraju sa svojim pilićima. Kokoške mogu zapamtiti i prepoznati preko 100 lica, vide više boja od ljudi  i sanjaju u boji. Imaju čak 30 različitih načina oglašavanja koje koriste u komunikaciji. Postaju sve popularniji kućni ljubimci a njihovi vlasnici tvrde da vode maženje i odmaranje u krilu.(9 zanimljivih činjenica o kokama – Vege zajednica)

Nažalost, trenutno postoji vise od 5 hiljada hibridnih sorti na svetu i više od 25 biliona kokosaka u zatočeništvu. Njihov broj prevazilazi ukupan broj svih divljih vrsta ptica.

 

Ideje za više biljnih obroka

Vege pica:

Sastojci za testo:

200 grama brašna Tip 500 (plus još jedna kašika za oblikovanje)

35 ml ulja

6 grama suvog kvasca

4 grama soli

1 kašika origana

100 ml mlake vode

 

Zamesiti tesko uz so i origano. Ostaviti testo da nadođe na toplom oko sat vremena. Zatim ga razvucite i filujte picu:

3 kašike paradajz pirea

4 veća šampinjona

120-150 grama Mama’s kačkavalja

50 grama Viofast Gouda kačkavalja

3 masline

1 kašika origana

3 ljutih papričica

3 čeri paradajza

Na picu možete dodati tikvice, Viofast fetu (na kraju pečenja jer se topi jako brzo), papriku. Pecite na temperaturi od 220 stepeni, oko 25 minuta.-  https://www.instagram.com/p/Cb0UF-KOKcJ/

Tofu kajgana:

Sastojci:

200g tofu sira

1 kašičica ulja semenki grožđica

1 kašika tahinija

60ml sojinog mleka

1 kašika nutritivnog kvasca

Začini: ¼ kašičice kurkume, belog luka, crnog luka, slatke paprika, himalajske ili crne soli i malo bibera

Način pripreme:

Napravite preliv tako što ćete pomešati začine, nutritivni kvasac, sojino mleko i tahini. Tofu sir osušite čistom krpom, izlomite rukama željene komadiće ili izgnječite viljuškom potpuno sitno i zagrejte na ulju 4-5 minuta uz konstantno mešanje. Kada tofu sir dobije zlatkastu boju, dodajte preliv, kuvajte još minut uz konstantno mešanje. Služite na hleb uz omiljeni namaz i povrće po izboru ili u tortilje. https://sitafit.com/najbolja-tofu-kajgana/

Smoothie muffin

2 zrele banane

5 suvih smokava ( bez sumpor dioksida)

2 kašike organskog rogača

1/2 čajne kašičice cejlon cimeta

5 punih supenih kašika pahuljica od celog zrna prosa / ili heljde @slavujgrecka / može i brašno

pola šolje vode / može i biljno mleko

 

Sve dobro izblendati, zatim masi dodati šaku višanja i po želji jednu veliku kašiku ječmenog slada (malteksa). Zatim izliti u modle za mafine. Peći u dobro zagrejanoj rerni na 200 C 25-35 min. Ostaviti u ugašenoj zatvorenoj rerni dok se rerna ne ohladi. https://www.instagram.com/p/CYB5tCWsb-z/

 

Profili vege kuvarica, influensera, nutricionistkinja:

 

Sit a fit                          Veganluk

Veganizmija                  Noćni leptir

Vegezajednica               Dr Jovana Masić

BeGe Vege                    Vege baza

Vege posno                   Vegantastična

Burbon i borovnice          Zdravo ja

Plantbased dunja           Fitness.bliznakinje

Onlyplants and danijela  Veganjamcije

 

Izazova: Vegan izazov 22, Vegan izazov sa Danijelom.

Vege restorani, prodavnice brze hrane i kafići:

 

Vege haus bg     Vegeveganor

Veganesence      Rekalibracija

Vege kiosk         Zrno ra prva zdrava pekara

Veza

 

Autorke: Marija Popović, Jovana Jović

Izvori:

Tabele peruzete od:

1.https://ourworldindata.org/environmental-impacts-of-food

2. How the meet industry is haring wild animals,  Julie Cappiello https://www.worldanimalprotection.us/blogs/how-meat-industry-harming-wild-animals

3. https://www.worldwildlife.org/pages/why-wwf-cares-about-meat-poultry-dairy-and-seafood

By the numbers: GHG emissions by livestock

https://www.fao.org/news/story/en/item/197623/icode/

Kakoproizvođači mesa i mlečnihproizvoda koče klimatsku akciju?

https://klima101.rs/mesna-industrija-mlecna-klimatske-promene/

Mesoilipovrće? Otkrijtekakovašizborhraneutičenaklimu

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-46569514

Methane emissions are driving climate change. Here’s how to reduce them.

https://www.unep.org/news-and-stories/story/methane-emissions-are-driving-climate-change-heres-how-reduce-them

 

Klima 101

https://klima101.rs/uticaj-ishrana-meso-klimatske-promene/

Industrial Livestock Production: The Twin Myths of Efficiency and Necessity P. J. Stevenson

https://www.ciwf.org.uk/media/7425974/industrial-livestock-production-the-twin-myths-of-efficiency-and-necessity.pdf

Meat and dairy

https://www.greenpeace.org.uk/challenges/meat-and-dairy/

Preteranapotrošnja mesa ugrožava planet

https://www.dw.com/sr/preterana-potro%C5%A1nja-mesa-ugro%C5%BEava-planetu/a-42125125

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA ZAŠTITU VODA

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-3713/2016/0352-37131606032J.pdf

6 Grujić R., Odobašić A., Grujić, S. (2012). Zagađenjakojanastaju u prehrambenoj industriji u: Radoslav Grujić i MidhatJašić, (urednici), Održivetehnologije u prehrambenoj industriji – zbornik radova, Sarajevo, TEMPUS, str. 97

https://vegezajednica.org/2020/06/23/zasto-vegani-ne-piju-mleko/

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/al-dahra-vlasnik-pkb-stoka-na-farmama-nije-iscrpljena-uginuca-su-normalna-kao-i-u-svetu/

https://vegezajednica.org/2021/02/28/9-zanimljivih-cinjenica-o-kokama/