Zero-waste

Zero waste ili nula otpada je koncept koji podrazumeva takav način života gde se otpad svodi na minimum. Pojedinac preuzima odgvornost za ono što kupuje i koliko otpada proizvodi.

Otpad se sagledava kao resurs koji se ponovo može upotrebiti, kao sirovina za proizvodnju ili za stvaranje energije. CIlj je da ništa što se može ponovo upotrebiti ne završi na deponijama, spalionicama ili u prirodi.

Fokus je na prevenciji stvaranja otpada, ali zatim na njegovom efikasnom upravljanju i bezbednom odlaganju. Resursi se očuvavaju putem odgovorne proizvodnje i potrošnje, materijal se ne spaljuje niti ispušta u zemlju, vodu ili vazduh.

Sa otvorenog pristupa uzmi-napravi-koristi-baci prelazi se na zatvoreni kružni princip.

U knjizi „Zero Waste Home: The Ultimate Guide to Simplifying Your Life by Reducing Your Waste“, Bea Džonson je predstavila pet principa koji vode smanjenju otpada, a koji su nazvani 5R.

REFUSE- ODBIJ: Ne kupuje se ništa što je jednokratno i odmah postaje otpad, ne prima se kao poklon niti koristi ukoliko je ponuđeno. Stvari kao što su slabe plastične kese, plastične boce, slamičice, plastični pribor za jednokratnu upotrebu itd., već postoje u obliku koji duže traje i više puta može da se upotrebi, tako da ne postoji realna potreba za korišćenjem njihove jednokratne verzije.

REDUCE- SMANJI: Smanjiti i izbeći kupovinu nepotrebnih stvari. Ukoliko nam nešto treba, prvo pogledamo da li možemo da iskoristimo proizvod koji je već korišćen ili koji možda već posedujemo. Kupujemo stvari tek kada nemamo drugog izbora, a i u tom slučaju ne kupujemo više od minimuma za zadovoljenje potrebe, uz pažnju da proizvod bude ekološki prihvatljiv.

REUSE- PONOVO UPOTREBI: Korišćenje kvalitetnih proizvoda od netoksičnih materijala koji se mogu iznova upotrebljavati bez štete po zdravlje ili životnu sredinu. Takođe je bitno razbiti predrasudu da je sramota nositi iste komade odeće više puta i popravljati stvari, već da stalno moramo kupovati nove.

RECYCLE - RECIKLIRAJ: Proces reciklaže sam po sebi zahteva dodatni utrošak energije i nije idealno rešenje, ali je neophodan za kreiranje održivog sistema. Pre same reciklaže bitno je da otpad bude pravilno odvojen u kante koje su za tu vrstu otpada namenjene, kao i da se vodi računa koji otpad može da se reciklira kako se ne bi zagadio ceo proces.

ROT - KOMPOSTIRAJ: Otprilike polovinu našeg dnevnog otpada iz domaćinstva čini biorazgradivi otpad. Kada je pomešan sa ostalim otpadom u kanti, on truli i emituje štetni gas metan. Ostaci hrane takođe su veoma hranjivi i mogu se iskoristiti kao đubrivo za baštu ili kućne biljke.

Na kraju, poenta zero waste kocepta nije samo vraćaje otpada u proces proizvdnje kroz reciklažu, nego maksimalno smanjenje otpada, a recikliranje tek onoga što ne može ponovo da se iskoristi.

Zašto je zero waste dobar u svakodnevnom životu?

Pozitivan uticaj na životnu sredinu - čistiji vazduh, voda i zemlja, smanjena eksploatacija prirodnih resursa i dovoljno vremena za obnavljanje staništa ugroženih ekstrakcijom sirovina.

Ušteda novca - ponovnom upotrebom, razmenom, popravkom i kupovinom polovnih stvari ostvaruju se novčane uštede. Takođe, kada usvojimo sistem razmišljanja da ne treba da posedujemo stvari radi posedovanja nego da imamo isključivo ono što nam je neophodno, izaći ćemo iz začaranog kruga konzumerizma i značajno smanjiti potrošnju novca.

Pozitivan uticaj na zdravlje i psihu - smanjenje pritiska na organizam da prerađuje štetne materije iz vode, hrane i vazduha. Unos mikroplastike postaje sve veći problem, a redukovanjem upotrebe plastike doprinosimo njegvom rešenju. Zdrava životna sredina doprinosi opštem blagostanju čoveka, a činjenica da radimo nešto korisno za sebe i prirodu smanjuje nam zabrinutost koju potencjalno osećamo zbog klimatskih promena.

Otpad u brojkama

Proizvodnja otpada se sa razvojem ljudske civilizacije sve više povećavala. Neki od faktora koji tome doprinose su porast broja stanovnika, povećanje životnog standards, menjanje potrošačkih navika, razvoj urbanih sredina. Procenjuje se da će proizvodnja čvrstog komunalnog otpada do 2050. Godine porasti za 70%, što bi onda iznosilo oko 3,4 milijarde tona. Ova cifra je veoma zabrinjavajuća imajući u vidu da se samo oko 20% otpada reciklira a da se veliki deo odlaže u siromašne zemlje koje nemaju razvijene sisteme upravljanja otpadom.

Svake godine bacimo oko 2,12 milijarde tona otpada. Kada bi se on stavio na kamione, oni bi obišli svet 24 puta. Jedan od razloga za ovoliku količinu otpada je što 99% stvari koje kupimo odlažemo na otpad u roku od 6 meseci.

Svake sekunde se na svetskom nivou stvori oko 13 miliona opasnog otpada što je godišnje oko 400 miliona. U istom periodu stvori se oko 2 milijarde tona komunalnog otpada.

Još neki podaci:

-Procenjuje se da će se u nekim slabije razvijenijim zemljama uključujući podsaharsku Afriku, količina otpada utrostručiti do 2050. godine

-Kina generiše oko 15,55% ukupne svetske proizvodnje čvrstog komunalnog otpada

-SAD stvara najviše čvrstog komunalnog otpada na svetu

-Prosečan Amerikanac proizvede oko 2,3 kg otpada dnevno (oko 750 kg smeća svake godine)

-Organske materije poput papira čine 66% komunalnog čvrstog otpada

-Do 2050. godine se očekuje da će u okeanima biti više plastike nego ribe

-SAD ima oko 200 milijardi funti otpada hrane svake godine

-Metan koji emituje hrana na deponijama je 28-36 puta jači od ugljenika koji emituju putnička vozila

-Amazon isporučuje preko 600 miliona paketa godišnje, pretežno u kartonskim kutijama

-Mičigenu ima najveću količinu otpada na deponijama po glavi stanovnika

-U SAD-u se svake godine upotrebi preko 100 milijardi plastičnih kesa

Godišnje se proizvede oko 50 miliona tona elektronskog otpada i većina se otprema/baca u siromašne zemlje Azije i Afrike.

Teški metali i hemikalije iz e-otpada uključuju:

arsen, olovo, kadmijum, usporivač plamena, vinil hlorid, dioksin, antimon...

Ovi metali i hemikalije veoma loše utiču na ljudski organizam, pre svega na centralni nervni sistem, reproduktivni i endokrini sistem, imuni sistem, krv, skelet i respiratorni sistem.

Pojava da bogatije zemlje koriste nerazvijenije države kao jeftino mesto za odlaganje toksičnog i štetnog otpada naziva se toksični kolonijalizam. To je velika pretnja za životnu sredinu i ljude koji se tu nalaze. Oko 64 miliona ljudi trpi direktne posledice ovako stvorenih deponija.

Po nekim procenama, kada bi svi živeli kao zapadni potrošači trebalo bi nam 5 planeta da nas izdržavaju i apsorbuju naš otpad.

Autorka: Marija Popović

Izvori:

Nula Zero

https://www.bos.rs/ekz/uploaded/Nula%20Zero_BO%C5%A0_Pontis_2011.pdf

Global Waste Generation - Statistics & Facts https://www.statista.com/topics/4983/waste-generation-worldwide/#topicHeader__wrapper

The World Counts https://www.theworldcounts.com/challenges/planet-earth/state-of-the-planet/world-waste-facts/story

Hazardous Waste Statistics to Know in 2022

https://www.hwhenvironmental.com/facts-and-statistics-about-waste/

World West Facts

https://www.theworldcounts.com/challenges/planet-earth/state-of-the-planet/world-waste-facts/story

WIDER IMAGE - How Much Plastic Are You Eating?