Pravo na prirodu

Projekat Pravo na prirodu: korak ka ekološkoj pravdi kroz inkluzivno ekološko obrazovanje, rezultirao je unapredio je način na koji radimo, učimo i delimo znanje s drugima. 

Zašto nam je ovaj projekat bio potreban?

EcoHub je tokom prethodnih godina sprovodio brojne radionice i obrazovne programe za decu, ali je naš rad u velikoj meri bio zasnovan na učenju kroz iskustvo. Nedostajale su nam formalizovane procedure, jasne interne politike i stručna podrška za sistemsku i doslednu primenu inkluzivnih pedagoških metoda rada. Primetile smo da su neformalna ekološka edukacija prostor gde se deca osećaju sigurno te smo isti pristup videle kao odlično platformu za plasiranje znanja o pravima deteta. Ovakav nedostatak edukacije posebno pogađa marginalizovane grupe dece koja su najranjivija na posledice klimatskih katasrtrofa. Projekat Pravo na prirodu, postao je mesto dvosmernog i zajedničkog osnaživanja najmlađih korisnika Svratišta u BEogradu i članica naše organizacije. 

Prohodali smo za skoro tri koraka

Projekat se sastojao od tri međusobno zavisne aktivnosti:

1. Edukacija tima:
   Organizovale smo stručnu obuku iz oblasti inkluzivnog pedagoškog pristupa u neformalnim ekološkim edukacijama dece uzrasta od 7 do 12 godina. Naš tim sada poseduje stručna znanja i interni Pravilnik inkluzivnog rada sa decom koji omogućava sistemski rad sa decom uz poštovanje principa inkluzije, dečjih prava i ekološke pravde.

2. Pilot-radionice u zajednici – Eko-kutak u Svra­tištu:
   Znanje stečeno kroz edukacije primenile smo kroz organizaciju četiri ekološke radionice, namenjene deci iz socijalno ugroženih kategorija u Beogradu. Ove aktivnosti realizovane su u saradnji sa Svratištem za decu, a kao rezultat nastao je i idejni model "Eko-kutka" – bezbednog, podsticajnog prostora za učenje kroz igru, koji deci približava pojmove ekološke pravde, demokratije i ljudskih prava. Zajendičkim radom stvorili smo ekološki kutak na otvorenom koji će deca nastaviti da održavaju i prilikom svake posete, zapitaju se o procesima koji se bez našeg uticaja odvijaju u prirodi. Ovoga puta, priroda im je ispred ulaznih vrata. Nakon sadnje biljaka, simulirali smo šumu prava. Svaki učesnik je na sliki svog drveta trebao da prikaže: šta je ono što voli da radi u prirodi; šta je ono što ih čini jačim i boljim osobama i šta je ono što im je potrebno da nastave da rastu. Svako drvo predstavlja drvo prava deteta sa malom sugestijom na prava koja su direktno zavisna od zdrave i funkcionalne životne sredine. Treća radionica obuhvatala je pravljenje ekološkog kutka u zatvroenom, odnosno, malu biblioteku u kojoj se nalaze enciklopedije i bojanke prilagođene deci uzrasta od 5 do 12 godina. Ukrašavanje ekološke biblioteke nastavili smo crtanjem bezbednog mesta u prirodi kao i lepljenjem nalepnica ugroženih vrsta biljaka i životinja. Verujemo da će literatura koja je ostala u Svratištu biti početak nekog aktiviste, ekologa i možda i borca za jednaka prava svojih deteta. 

3. Medijska kampanja:
   Kroz objave na društvenim mrežama i tesktovima na sajtu predstavile smo važnost neformalne ekološke edukacije kao platforme za edukaciju o dečijim pravima. Na taj način povećale smo vidljivost teme inkluzivne ekološke edukacije.
   
   Doprinos širim promenama

Kroz ovaj projekat ojačale smo interne kapacitete i pokalaze da ma koliko mala organizacija civilnog društva bila, ona može imati pozitivan uticaj na zajednicu. Verujemo da je ovo samo prvo korak ka ekološkoj pravdi kroz inkluzivno ekološko obrazovanje koje je dostupno svima, posebno najranjivijim grupama.

Ovaj projekat realizovan je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Užički centar za prava deteta i EcoHub i ona nužno ne odražava zvanične stavove Evropske unije.